Print  |  Share

Pozdravna reč

date 31.05.2015

Putovanje kroz različitosti

Upravo se završio projekat Foruma za etničke odnose “Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji – u korak sa integracijom”  zbog koga sam u poslednjih osam meseci ponovo proputovao Srbiju uzduž i popreko, razgovarao sa svim predstavnicima manjinskih zajednica i po ko zna koji put spoznao u kako raznolikoj zemlji živimo.

Međutim, zabrinjava me činjenica da većina naših sugrađana nije svesna raznolikosti naše zajednice već Srbiju doživljava kao dom srpskog naroda, a od ostalih građana, pripadnika nacionalnih manjina, očekuje se da daju odgovor na ponovljano pitanje: “šta bi htele manjine u našoj zemlji, kad smo im sve dali?”

I tu je srž problema. Mnogo napora učinjeno je na stvaranju pravnog okvira zaštite manjina u Srbiji, a kao rezultat imamo nastanak ostrva na kojima pripadnici nacionalnih manjina žive, školuju se i, ukoliko imaju mogućnosti, rade, sa malo uspostavljenih dodirnih tačaka sa kopnom u široj zajednici Srbije.

U kakvoj zajednici sada živimo najrečitije govori primer sa juga Srbije. Tokom rada u Preševu i Bujanovcu nebrojeno sam puta sa kolegama i saradnicima odlazio u prodavnice i kafiće u kojima nismo mogli da se sprorazumevmo na srpskom jeziku ukoliko su osobe koje su radile na tim mestima bili mladi Albanci. Ljubazno smo svako na svom jeziku komunicirali uz povremeno korišćenje engleskih reči. Starija generacija nam je govorila da je postalo normalno da mladi ne poznaju jezik zemlje u kojoj žive i da je sve bilo drugačije u doba komunizma, kada je pristup učenju zvaničnog jezika, ali i jezika sredine bio ozbiljniji. Ono što obeshrabruje je da ništa bolja situacija sa poznavanjem jezika nije ni u pojedinim mestima Vojvodine gde u većini žive Mađari.

Suočavamo se sa izazovima upravljanja manjinsko-većinskim odnosima i samim tim suočavamo se sa izazovima stvaranja funkcionalne države koja ima razvijenu politiku i jednak pristup svim građanima i svakom delu teritorije. Jedan od preduslova stvaranja funkcionalne države je i formulisanje politike integracije u Srbiji. 

Da bismo stvorili zajednicu ravnopravnih i odgovornih građana koji doživljavaju Srbiju svojom državom moramo pristupiti svim pojedincima i zajednicama jednako, uvažiti njihove opravdane stavove i pronaći način da država u kojoj živimo bude obogaćena, a ne rastrzana različitostima.

Na putu po raznolikoj Srbiji uverio sam se kako važan uticaj imaju naši susedi, uključujući Kosovo, na njihove sunarodnike, građane ove zemlje i kako taj uticaj stvara potencijal za saradnju koja može da unapredi položaj Srbije u ovoj našoj regiji. Istovremeno, jedan broj naših suseda su zemlje članice Evropske unije, nadnacionalne organizacije sa kojima je Srbija ušla u pregovore o članstvu. Pregovori sa EU predstavljaju i neku vrstu čistilišta gde će doći do izražaja sva očekivanja naših suseda pretočena u pregovarački okvir, a koja će biti otvarana sa svakim poglavljem ponaosob.

Da bi odgovornost za odlučivanje i upravljanje bila ravnomerno raspoređena na sve predstavnike građana ove zemlje, svejedno da li su oni pripadnici većinskog naroda ili manjina, potrebno je stvoriti osećaj pripadnosti društvu odnosno zajednici u kojoj živimo.  Ukoliko to ne budemo uspeli i dalje budemo istrajavali na jednodimenzionalnom doživljaju realnosti, bojim se da nećemo položiti test stvaranja moderne države čija budućnost i razvoj pre svega zavisi od njenih građana. Napori Foruma i moji lično će biti usmereni u pravcu promene ovog stanja.

Nenad Đurđević