Okrugli sto u Nišu: Sačuvati i unaprediti nacionalne savete

2019-03-08T19:10:58+00:00 21. 02. 2019.|Vesti|

Forum za Etničke odnose, u okviru projekta “Zagovaranje izgradnje zakonodavnog okvira integrativne politike“, koji podržava Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, organizovao je okrugli sto na temu “Unapređenje zakonske regulative o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Republici Srbiji”. Okrugli sto održan je u Nišu 12. februara 2019. godine.

Pozvani učesnici okruglog stola bili su predstavnici nacionalnih saveta albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine, predstavnici državnih i pravosudnih organa Republike Srbije, organa jedinica lokalne samouprave, predstavnici nezavisnih institucija, predstavnici civilnog društva i lokalnog ombudsmana i stručnjaci.

Uvodničari ovog skupa bili su Dušan Janjić, predsednik UO Foruma za etničke odnose, Eva Vukašinović, advokat i vodeći ekspert Foruma, Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina i Dejan Guzina, profesor na Univerzitetu Wilfrid Laurier u Kanadi.

Osnovni cilj rasprave na okruglom stolu, bio je da se ukaže na potrebu, kao i da se konkretnim predlozima doprinese nastavku rada na unapređenju postojećeg zakonodavstva o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Naš cilj jeste da se sadašnje zakonodavstvo, a i ustavni okvir urede da se prilagode potrebama društva u Srbiji i da se prihvate evropske pravne tekovine. Time bi se ostalo na putu ka Evropskoj uniji.

U raspravi je istaknuto da je uvođenje manjinske samouprave čiji je organ nacionalni savet značajno- dostignuće koje je zakonodavstvo i manjinsku politiku Srbije svrstalo među pozitivne primere evropskog zakonodavstava. Međutim, neodgovarajućim zakonodavnim rešenjima i posebno praksom centralizma i sužavanja ljudskih te i manjinskih prava i ovo dostignuće je ugroženo. Očigledna je tendencija sužavanja i potpunog ukidanja kolektivnih prava pa i prava na manjinsko samoorganizovanje i samo administriranje odnosno da se nacionalni saveti svedu na paradržavne organe zavisne od centralnih vlasti Srbije i od političkih odnosa ovih vlasti i centralnih  matične države. Uz ovu tendenciju je očigledno i da se preko mehanizma izbora i finansiranja nacionalnih saveta kao i prakse svođenja manjinske politike na političke dogovore i trgovine predstavnika vlasti i vođa političkih stranaka načelnih manjina, pripadnici nacionalne manjine zatvore u okvire svojih nacionalnih manjina. Srbija se pretvara u arhipelag malih izolovanih ostrva među kojima nema mostova, a put do centralne vlasti je u rukama političkih vođa. Nužno je i odsustvo integracije u društvo Srbije što slabi ovo društvo, a destabilizuje i državu. U cilju snaženja društvene integracije i prava i sloboda nacionalnih manjina i njenih pripadnika, neophodno je da se reformiše sadašnje zakonodavstvo te i da se unapred normativa, a i praksa nacionalnih saveta.

Najnovije izmene i dopune zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje su kao prvenstveni cilj imale usklađivanje teksta zakona sa stavovima Ustavnog suda, nisu dale odgovore na pitanja koje su praksa i sami nacionalni saveti postavili. Na primer, nacionalni saveti su insistirali na tome da se definiše šta je to nacionalni savet, ali u zakonskom tekstu, novim izmenama nije dobijen odgovor na to pitanje. Oblast delovanja nacionalnih saveta u smislu donošenja odluka, znatno je smanjena, istakla je Eva Vukašinović.

Uz to, ukazala je Vukašinović: „Primetno je da, kao da je pisac zakona jurio da spreči zloupotrebe od strane nacionalnih saveta, mislim da to nije dobar pristup uopšte u kreiranju normi . Zloupotrebe se ne mogu, životne stvari se ne mogu jednim dobrim zakonskim tekstom preduprediti nego se mogu kontrolisati“.

Lemja Đema, pomoćnica predsednika opštine Medveđa, ukazala je na problem koji u lokalnoj zajednici pa i u međunacionalnim odnosima izaziva postojeća praksa uređivanja ali i „brisanja“ adresa boravka pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u dijaspori, a koji su državljani Republike Srbije rođeni u Medveđi. Posebni problem prilikom „brisanja“ adrese nastaje po pitanju imovine ili legalizaciju objekta u izgradnju. Značajni problemi nastaju i zbog ne priznavanja dokumenata Kosova od strane vlasti Republike Srbije.

„Ne postoji evropski okvir rešenja nacionalnih pitanja manjina, iako se puno govori i piše o multikulturalizmu ne postoji takav pristup kakav postoji u  zemljama poput Kanade, Australije gde je, pre svega multikulturalizam jedan instrument integracije ljudi koji dolaze iz različitih sredina u novu sredinu. Ovo uopšte nije pitanje integracije već pitanje segregacije kod većih i pitanje kontrole kod manjih manjina“, ocenio je profesor Dejan Guzina.